Google Translate

Aкадемски назив: Доктор наука - историјске науке
Дужина трајања студија: 6 семестара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

 

СТРУКТУРА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студијски програм докторских студија историје јасно садржи циљ оспособљавања студената за потпуно овладавање постојећих знања из уже научне области историје, као и из теорије историјске науке. У прву годину студија могу се уписати лица са завршеним основним + мастер академским студијама и претходно оствареним обимом од 300 ЕСПБ. Остали услови регулисани су Законом о високом образовању и Правилником о докторским студијама Филозофског факултета.

Студијски програм се састоји од четири блока изборних предмета. Садржаји предмета се налазе у књизи предмета како би се студенти унапред упознали са њиховим садржајем и шта их очекује на курсу. Студије се изводе на Филозофском факултету у Нишу и трају три године или шест семестара и имају 180 ЕСПБ-а. Докторска дисертација носи 20 ЕСПБ-а.

Прва година обухвата 2 обавезна и 4 изборна курса (1 обавезни у првом и 1 у другом семестру, као и 2 изборна у првом и 2 изборна предмета у другом семестру). Другу годину чине такође 2 обавезна и 4 изборних курсева (1 обавезни у трећем и 1 у четвртом семестру, као и 2 изборна у трећем и 2 изборна предмета у четвртом семестру). У трећој години у оквиру истраживања за докторску дисертацију у потпуности се дефинишу сви структурни делови докторске дисертације, у целости се систематизује докторска дисертација, пише се радна верзија докторске дисертације, саставља се коначна библиографија.

Пре предаје докторске дисертације докторант је обавезан да положи све испите предвиђене програмом докторских студија и да има два рада објављена или прихваћена за објављивање у домаћим или међународним часописима. Одбраном докторске дисертације докторант стиче академски назив Доктора наука – историјске науке.

 

СВРХА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Сврха студијског програма докторских студија историје је образовање студената за стицање звања доктор наука – историјске науке након чега су осамостаљени за самосталан научни рад, остваривање и примену оригиналних научних достигнућа. Студенти овог нивоа студија стећи ће сазнања о досадашњим историографским достигнућима и савременим тенденцијама. Приликом уписа студијског програма ДАС историје услов је да студенти познају (у случају ранијих епоха) један стари језик и један савремени светски језик. На тај начин ће приликом спровођења програма докторских студија студенти бити обучени за самосталан истраживачки рад у области историје уз коришћење страних и старих језика на којима постоји сачувана релевантна грађа.

Овај програм заснива се на проучавању историје, у првом реду националне, али у ширем контексту међусобних историјских веза српског народа, како са суседним, тако и са другим европским народима. Биће примењен како синхронијски, тако и дијахронијски метод изучавања институција, догађаја и процеса, у настојању да студенти докторских студија стекну потпуни преглед не само историјских дешавања, већ и појава, нарочито оних дугог трајања, које чине суштину историјске науке. Критичким односом према расположивим изорима и литератури, докторантима ће се омогућити правилнијe сагледавање како националне историје новог века, тако и њеног односа према европској историји, уз примену мултидисциплинарног приступа и уважавања не само резултата до којих је дошла историјска наука, већ и њој сродне дисциплине, у првом реду археологија и историја уметности, као и филозофија.

 

ЦИЉЕВИ СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА

Студенти који заврше докторске студије из историје, усвајају научна достигнућа из историје и дају оригиналан научни допринос у историји. Према избору предмета и избору теме докторске дисертације, студенти се специјализују за одговарајућу област. Посебна пажња биће посвећена критичком приступу изворима и литератури, што треба да допринесе како развоју критичког мишљења код студената тако и формирању самосталног става у историографском расуђивању.

Како је студијски програм Докторских студија историје највиши степен универзитетских академских студија, његов циљ је да оспособи докторанте:

  • за развој, унапређење и примену научних достигнућа у области историјске науке;
  • за овладавање знањима из домена теорије историјске науке;
  • за темељно упознавање са постојећим трендовима у релевантним областима историјске науке у свету;
  • за темељно познавање домаће и стране историографске литературе, као и за критички приступ релевантној литератури;
  • за примену стечених знања и методолошких вештина у самосталном научно – истраживачком раду;
  • за успешно решавање уочених и дефинисаних научних проблема;
  • за самосталан истраживачки рад и примену како аналитичког, тако и синтетичког метода;
  • за критичке оцене других истраживача у овој области;
  • за самосталан рад са историјским изворима и компетентну обраду њиховог садржаја;
  • за самостално писање научних текстова и расправа из области историје;
  • за постизање највише академске школске спреме чији је крајњи циљ израда докторске дисертације, а резултат одбрањен докторат из области историјских наука.

 

КОМПЕТЕНЦИЈЕ СТУДЕНАТА

Савладавањем студијског програма докторских студија, полазници се оспособљавају за самосталан научни рад као и примену научних достигнућа из области историје. Студент се оспособљавања за самостално научно истраживање компликованих историјских појава у широком хронолошком распону, као и друштвених околности на којима су се оне одигравале, за њихово правилно разумевање и прецизно научно вредновање, засновано на савременим методолошким постулатима историјске науке. Докторанти такође стичу следеће опште компетенције потребно за квалитетно обављање стручне делатности:

  • темељно познавање и разумевање историјске науке;
  • самостално решавање практичних и теоријских проблема у области историографије уз употребу научне методологије;
  • укључивање у научноистраживачки рад домаћих и међународних научних пројеката и могућност самосталног организовања фундаменталних истраживања;
  • оспособљавање за тимски рад, улоге вође и члана тима;
  • способност самосталног коришћења техника и методологија рада на научној студији;
  • способност активног доприноса новим сазнањима у области свог интересовања, да самостално користи и преноси знање и принципе научно-истраживачког рада.

Студенти такође стичу и специфичне компетенције, које се постижу предметно-специфичним усавршавањем. Студент докторских студија добија темељно познавање историје, које му омогућавају активно укључивање у научно-истраживачки рад, самостално процењивање и решавање научно-историјских питања и проблема, самостално формулисање истраживачких тема и њихово потпуно обрађивање уз ослањање на најсавременије методолошке постулате и правце развоја историјске науке. Студент је компетентан да самостално проучава и вреднује историјске изворе, доноси закључке и судове, као и да их у стручној и у научној форми саопштава, презентује и публикује у земљи и у иностранству.